Kratak, nadrealističan film jednog od najkontroverznijeg režisera današnjice, Dejvida Linča. Cela priča se dešava u jednoj sobi između tri osobe obučene u kostime zečeva. Ne sećam se da je Linč napravio nešto otkačenije od ovoga.

    Film je zamišljen kao svojevrsni „horor šou“. Radnja kao da se dešava na pozornici pred publikom, dok se u pozadini povremeno čuju smeh poput onog u humorističkim serijama. Sve ovo pomešano sa napetom i mračnom atmosferom, kao i bizarnim dijalozima aktera izaziva kod gledaoca čudan osećaj, zbunjenost i nepredvidivu emotivnu reakciju.

    Kod Linča nema sredine. Ili vas oduševi ili vam se uopšte ne dopadne. To važi i za ovaj njegov malo poznat 50 minutni film.

    Ovo remek-delo filmske umetnosti dolazi nam iz Rusije. Režiser Andrej Zvjagincev, napravio je sa svojom ekipom „parče čiste umetnosti“, nešto što dugo nije viđeno.

    Priča govori o dva brata koji se susreću sa svojim ocem posle 12 godina njegovog odsustvovanja. Njih trojica kreću na izlet na udaljeno ostrvo na severu Rusije, gde prolaze kroz niz emocionalnih konflikata i čudnih, skoro mističnih međusobnih odnosa.

    Izuzetna muzika, fotografija i fantastična gluma daju filmu snažan utisak. Religijskim i arhetipskim momentima koji se uočavaju pažljivim gledanjem, priča dobija metafizičku dimenziju i nemogućnost da se film do kraja shvati. Ovo samo doprinosi njegovoj dubini i doslednosti.

    Dobitnik je Zlatnog Lava u Veneciji 2003. godine.

    „Jedne noći sam sanjao da sam leptir, koji sanja da je čovek.
I kada sam se probudio, nisam znao da li sam leptir koji sanja da je čovek ili čovek koji je sanjao da je leptir… “

Čuang-cu (369?-286? pre n.e.)

    Odličan film Giljerma del Tora (Guillermo del Toro), koji prati dešavanja u fašističkoj Španiji 1944. godine očima jedne devojčice. Ona odlazi sa majkom da živi kod sadističkog očuha gde, okružena suruvom realnošću, počinje da sreće bića iz njenih bajki.

    Film je dobitnik 3 oskara i preko 60 drugih nagrada i priznanja. Proglašen je za najbolji film 2006. godine u izboru Nacionalnog udruženja filmskih kritičara USA.

     Ako se po trejleru poznaje film, biće to nešto što u Srbiji dugo nije napravljeno. Ovaj ambiciozni filmski projekat Uroša Stojanovića možda će otvoriti novu epohu srpskog filma koji je prilično posustao poslednjih godina u tehničkom, i što je još važnije, idejnom smislu.

    Film se dešava u Srbiji dvadesetih godina prošlog veka. Jedno selo ostaje bez ijednog muškarca. Dve sestre – meštanke kreću u svet u potragu za muškarcem, predvođene njihovom bakom.

    U stvaranju “Čarlstona“ su učestvovala mnoga svetska imena filmske umetnosti – kolorista filma „Čudesan život Amelije Pulen“ Didije le Fuest, montažer Iv Beloniak („Moj život u ružičastom“), jedan od najvećih kompozitora filmske muzike Šigeru Umebajaši, a veliku pomoć pružio je i francuski režiser Luc Beson. Zanimljivo je i to da se posle 33 godine odsustvovanja na film vraća Olivera Katarina.

    Ipak, tehnička doteranost nije samoj sebi cilj ukoliko je ne nosi dobra i originalna priča. Zato jedva čekam da pogledam ovo ostvarenje na velikom platnu.

    Premijera filma je 30. i 31. januara u Sava centru, a na adresi http://www.bluepen.net/trailerpage/ može se skinuti trejler „težak“ oko 60 MB.